Prehrambena Industrija - Srbija

Evropa nam cenom uništava mlekare

Državni organi bi morali da zadrže zaštitne carine za uvoz mleka, sira i putera, uvedene početkom godine. Ako to ne urade, slažu se stručnjaci i proizvođači mleka, proizvodnja mleka naći će se u bezizlaznoj situaciji jer ne mogu da se nose sa konkurencijom i damping cenama po kojima se proizvoda iz Evropske unije.

Srbija je uvela mere zaštite mlekarske industrije kada se u Evropskoj uniji pojavio višak mleka i mlečnih proizvoda, posle uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji. Ovaj višak, po cenama nižim od proizvodnih, stizao je na tržište Srbije, čime je ugrozio kompletan ciklus domaće proizvodnje.

- Državni organi bi morali da produže ove mere zaštite, bez obzira na pritiske - ukazuje Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja poljoprivrede, Privredne komore Vojvodine. - Srpska industrija mleka biće izložena pritisku visoko subvencionisanih proizvođača mleka iz Evropske unije, a taj pritisak najviše će osetiti upravo vlasnici farmi muznih krava.

Mlekare se, kako objašnjava Bugarin, uvek mogu okrenuti jeftinijim sirovinama iz uvoza i na taj način mogu da prevladaju probleme, dok poljoprivrednici, jednostavno, takav izbor nemaju. Oni mogu samo da rade sa gubitkom ili da smanjuju, odnosno, gase farme.

- Popis poljoprivrede, koji se radi 31. januara, pokazaće sa koliko grla krupne stoke raspolažemo, ali, sigurno je da bi, u ovoj siguaciji koja je daleko od sjajne za mlečno govedarstvo, vlasti trebalo da preduzmu mere kako bi pomogle njegov oporavak - ističe Bugarin. - To bi posebno bilo značajno posle loše privatizacije, u kojoj su proizvođači mleka ostali bez čvrstih veza sa prerađivačima.

Bugarin navodi kako bi, da su u privatizaciji vlasnici mlekara postali farmeri, sada imali sasvim drugačiju i mnogo povoljniju situaciju.

- Mlekare, u tom slučaju, sigurno ne bi posezale za mlekom iz uvoza - kaže Bugarin. - Sada, međutim, imamo pokidane kooperantske veze, tako da su vlasnici farmi, manje-više, prepušteni sami sebi...

Od ukidanja carinske zaštite strahuje i Jugoslav Tomić, vlasnik farme muznih krava, od 140 grla, u Stajićevu. Ukidanje zaštite, kako kaže, moglo bi samo da ubrza njegovu odluku da smanji proizvodnju mleka, odnosno, broj grla na farmi.

- Mi, u Srbiji, sa subvencijama koje su višestruko manje od onih za farmere u EU, nemamo šanse da se nosimo sa tom konkurencijom - ističe Tomić. - Dnevno, od oko 80 grla, koliko imam u muži, isporučujem 1.500 litara mleka dnevno. Kada mi otkupljivač kaže da mu treba samo 1.000 litara, jasno je u kakvom sam problemu, jer goveda treba hraniti, a mleko mogu samo da bacim. To mi se već dogodilo nekoliko puta, i pitam se šta ću ako se ponovo bude dešavalo. Ozbiljno razmišljam da smanjim broj grla za polovinu, a ako carinska zaštita izostane, to će samo ubrzati moju odluku...

Novac, znanje...

U situaciji koja je daleko od sjajne za mlečno govedarstvo vlasti bi trebalo da preduzmu mere kako bi pomogle njegov oporavak - ističe Bugarin. - Za to je, naravno, potreban novac, ali i volja i znanje. Bilo bi dobro kada bi se, u vidu robnih rezervi u živoj stoci, uvezla kvalitetna simentalska grla, koja bi bila podeljena dobrim proizvođačima mleka, čime bi se proizvodnja unapredila. Mušku telad tih grla trebalo bi upućivati u tov, u brdske krajeve, dok bi ženska telad, kroz kvalitetno osemenjavanje, trebalo da vraćaju nova grla u ovaj sistem...

Prelevmani

Premije za mleko koje daje država ostaće iste kao i u 2015. godini. Mlekari će dobijati sedam dinara po litru mleka, sve dok ne počne sa radom Nacionalna referentna laboratorija, u kojoj će se kontrolisati kvalitet mleka, i na osnovu toga dobijati državni podsticaji. Kada je reč o prelevmanima, kako nezvanično saznajemo, za mleko će ostati isti i u 2016. godini. Predviđeno je da se povećaju prelevmani za sir, da se uvedu za uvoz mesa, smanje za puter i ukinu za pavlaku.